„Sa Predragom Peđom Đelevskim, kao kolegom fotografom i prvenstveno umetnikom, kliknuo sam na prvu. Dok sam i sam lutao kroz vojvođansku ravnicu i preriju i tražio „srećni kadar” ili ono što je Henry Cartier-Bresson nazvao „decisive moment”, pronašao sam to u imenjakovim radovima i motivima iz sela naše ravnice, Glogonja, Kovilja, Sakula i mnogih drugih naših mesta.

Od tada smo se prozvali „ime moje”, jer nam je ostalo zajedničko ono što delimo ljubav i strast prema fotografiji i prema tom „srećnom” kliku magične kutije koja se naziva fotoaparatom.

Predrag je princ ravnice i verni svedok vojvođanskih pejzaža i portreta koji ostavljaju bez daha. Njegovi portreti ljudi, prvo naše surove i za život teške ravnice, pa do portreta ljudi najširih nacija i veroispovesti širom sveta, samo su svedok onoga što ima naša ravnica – obilje i raznolikost.

A Peđa zna da uhvati taj momenat i da ga ovekoveči „zauvek”, i to na maestralan način. Njegovi portreti iz Palerma, Napolija, Budimpešte i nekih od najšarolikijih svetskih gradova, koji su miks svih naroda, ne daju ti da od njih odvojiš pogled. Ostaju zarobljeni u vremenu, kao svedočanstvo najrazličitijih ljudskih sudbina, puteva i raskršća na kojima se svako od nas, ljudi, nalazi svaki dan u svom životu.

Podsetili su me na radove Bruce Gilden i Bruce Davidson iz njujorških dana. To i jeste najveća vrednost Predraga kao fotografa i onoga o čemu on u svojim fotografijama svedoči.

Dobro svetlo i u narednim godinama i srećno, dragi prijatelju! Želim ti još mnogo dobrih fotografija i isčekujem ih sa uzbuđenjem!”

Predrag Papić
fotograf